Razmisljanja na razglas

Sveti Jovan Krstitelj

— Autor snjezana @ 12:26
Danas je moja porodicna Slava. Od kad znam za sebe, od svih praznika, cak i od rodjendana, vise sam se radovala Novoj Godini i Slavi. Posebno mi je bila draga Slava, jer je uvek bilo uzurbano, veselo i kuca puna ljudi. Danima pre Slave cisti se kuca generalno, smisljamo koje kolace da pravimo, sarma i pecenje su standardni, a i za predjelo se od prilike vec ustaljeno stavlja. Domaci dalmatinski prsut i sir, kako dolikuje. Tetke, strine, ujne i ostale E pomazu, priskacu i kuca puna smeha i price. Na samu Slavu poustajemo rano, spremaju se stolovi i stolice, uredjujemo se i cekamo goste. Boga mi, neki su stizali i dan-dva ranije, pa se po nekad znalo spavati i na podu, ali smo se mi deca tome i radovali. Posebna draz je bila sto nas nisu rano terali u krevet, sem pred samu Slavu, a i kao bili smo od koristi pomazuci u sitnim poslovima. Mene je obicno zapadalo da cistim beli luk, a ponekad su mi dali i da zavijem koju sarmu, cemu sam se jako radovala. Sutradan bi izbacila sirom otvorene oci, trazeci koja je "moja" sarma.
 
Danas, rasuli smo se na sve strane, ali opet je svako na svoj nacin i obelezava. Tata i mama su u nasoj kuci spremili sve kao i obicno, samo u mnogo manjem obimu. Brat je sa porodicom otisao u Crkvu i na rucak, a onda na posao, svedjani i onako ne znaju sta je to Slava. Sestri ce doci par prijatelja, cisto da obelezi, a ja sam juce ceo dan mesila kolace ("cak" dve vrste, malo li je) pa sam danas pocastila kolege sa posla, a popodne ce mi doci par ljudi kuci. Umesto danas, uzela sam juce slobodan dan, jer bi kuci verovatno bila tuzna sto nisam sa svojom porodicom, bas kao nekad kad smo bili mali.

Powered by blog.rs