Razmisljanja na razglas

Svaka majica jedna prica

— Autor snjezana @ 14:28

Juce sam slagala ormar. Moram da priznam da to nije nesto sto bas cesto radim, vise sam sklona principu: otvori-izvuci sto ti treba-ostavi sto imas-zatvori.

Medjutim, kad sve vec ode predaleko, osmelim se na operaciju "zavedi reda u ormaru". Ipak, ono o cemu zelim da vam pisem nije koliko cesto slazete ormar vec sasvim nesto drugo. Naime, dok sam slagala komad po komad odece, kroz glavu su mi prolazile misli. Ma kakve misli, cele price. Svaki komad je imao neku svoju istoriju. Kad i gde sam to kupila, ili sam ga dobila, pa od koga sam dobila, kojim povodom i tako redom. Setim se prilika u kojima sam nesto nosila, i svega sto se tada desilo. Mojim licem razlivao se osmeh, tuga, neverica, sa svakim odevnim predmetom, novi izraz. Naisla sam cak na majiu za koju sam se pitala od kud ona meni, i da li je u opste moja. Mozda je sestrina ili snajkina. To je jedna crna H&M majica kratkih rukava, i nemam pojma od kud mi ona. Do duse, kad odem kod brata u Stokholm, zna mi se desiti da na rasprodajama kupim po neku majicicu tek zato sto mi se svidela i nije skupa, pa se eto desilo da se nasla i jedna od tih, koja je kupljena van sezone a onda je nisam nosila, pa sam zaboravila i da je imam. Retko se desava da kupim nesto tek da stoji u ormaru, ali takva klasicna kratka majica se mogla provuci u tu kategoriju "nek se nadje".

 Naisla sam i na neke stvari koje ne zelim vise da nosim. To obicno slozim u jednu kesu i ostavim, pa ili dam nekoj prijateljici, ili poklonim u dobrotvorne svrhe. Uvek mi je zao da nesto bacim, sem ako nije staro i poderano.

Verujem da svako od nas ima neku majicu ili pantalone koje ne bi nikada skidao, i nosio bi ih po svim vremenskim uslovima. Proslo leto sam kupila jednu belu pamucnu haljinu, koju sam nosila kad god bih krenula na put, a to se bas cesto desavalo. Smejala sam se sama sebi kad bi pomislila da ce reci ljudi da nemam nista drugo da obucem sem te haljine. Ma nosila sam je i na posao, i u setnju po gradu, svuda. Tako i juce nadjoh letnje stvari medju debelim zimskim dzemperima. Smejala sam se sama sebi, ali sam ih ostavila u jednoj gomiliciu na polici. Ma nikad se ne zna, mozda sine sunce i bude zega i na ovih minus beskonacno.


Parola: Snadji se!

— Autor snjezana @ 19:18

Snadji se u zivotu sa onim sto imas, nemoj da kukas za onim sto nemas a zeleo bi da imas!

Naravno,  ne gubi ambicije...


Tako smo nebitni u svemiru tom

— Autor snjezana @ 21:45
Covek se trudi da bude veoma bitan, a ne shvata da je samo kap u svemiru, a sam svemir je kao snezna kugla iz reklame koju Deda mraz okrece uz siroki osmeh.

Coctail blogozurka

— Autor snjezana @ 22:14

Otvaram vecerasnju zurku uz laganu muziku, a posluzenje je na stolu :)Kokteli

 


Promene

— Autor snjezana @ 21:19
Od Nove Godine na ovamo, u mom zivotu su stvarno nastale neke promene.

Kao prvo promenila sam totlno frizuru, od plavuse sa srednjom duzinom kose, postala sam smedja sa skoro skroz kratkom frizurom. Vecina mi kaze da mi je promena fenomenalna, a frizerka me pitala kako se ranije nismo toga setile. Kazu da zene obicno menjaju frizuru kada su nezadovoljne. Medjutim, ja mislim da se drasticnim prmenama pribegava bas onda kada zelimo da napravimo neke zaokrete i u zivotu. Kada na neki nacin zelimo da krenemo iz pocetka, da zatvorimo jednu, i okrenemo stranicu nove knjige.

Raskinula sam to nesto sto je licilo na vezu. Jednostavno, nismo bili jedno za drugo, dala sam sansu ali nista ne  moze na silu. Ostali smo dobri drugovi, i mislim da je to sasvim dovoljno. Cak sta vise, upoznala sam ga sa jednom mojom prijateljicom za koju mislim da bi mogla biti devojka za njega.
 
Pocela sam da pravim kolace. Iako volim da kuvam, nekako se nisam smela upustiti u avanturu zvanu pravljenje kolaca. Mislila sam da je to suvise komplikovano i da treba imatiposeban osecaj. Medjutim, pokazalo se da sam talentovana i za slatkise, do duse nesto malo manje nego za slana jela. Nadam se da cu vezbom usavrsiti i to. Kuvanje me opusta. Shvatila sam da kad sve zavrsim, osetim fizicki umor, ali sam zadovoljna i srecna. Iz mene izadje negativna energija i misli koji se nakupe od monotonije svakodnevnice.
 
Ipak, cini mi se da se najveca promena desila u meni. Izgleda da je novi stajling doneo neku novu svetlost u moje razmisljanje, neku pozitivnu iskru i impuls za dalje. Postala sam na neki nacin vrednija i vedrija. Jeste da meni vedrine nikad ne manjka, i poznata sam po sirokom osmehu koji mi daje snagu da prevazidjem sve poteskoce koje mi zivot donese, i prepreke koje naizgled se cine kao nesavladive. Moram jos samo da se resim ruzne navike kasnog leganja, i to cini mi se zbog ovisnosti od igrica na Facebook-u. Sve razmisljam "jos ovo, jos ono..." i na kraju ni ne osetim koliko je sati i da sam i zadremala onako ispred kompa. Ujutru mi je naravno tesko da ustanem na posao.
 
Naravno, savlada me i onaj osecaj dosade, nicim izazvan, ali kad se okrenem iza sebe, mogu slobodno na kraju dana da zaspim snomzadovoljnog pravednika.

Sveti Jovan Krstitelj

— Autor snjezana @ 12:26
Danas je moja porodicna Slava. Od kad znam za sebe, od svih praznika, cak i od rodjendana, vise sam se radovala Novoj Godini i Slavi. Posebno mi je bila draga Slava, jer je uvek bilo uzurbano, veselo i kuca puna ljudi. Danima pre Slave cisti se kuca generalno, smisljamo koje kolace da pravimo, sarma i pecenje su standardni, a i za predjelo se od prilike vec ustaljeno stavlja. Domaci dalmatinski prsut i sir, kako dolikuje. Tetke, strine, ujne i ostale E pomazu, priskacu i kuca puna smeha i price. Na samu Slavu poustajemo rano, spremaju se stolovi i stolice, uredjujemo se i cekamo goste. Boga mi, neki su stizali i dan-dva ranije, pa se po nekad znalo spavati i na podu, ali smo se mi deca tome i radovali. Posebna draz je bila sto nas nisu rano terali u krevet, sem pred samu Slavu, a i kao bili smo od koristi pomazuci u sitnim poslovima. Mene je obicno zapadalo da cistim beli luk, a ponekad su mi dali i da zavijem koju sarmu, cemu sam se jako radovala. Sutradan bi izbacila sirom otvorene oci, trazeci koja je "moja" sarma.
 
Danas, rasuli smo se na sve strane, ali opet je svako na svoj nacin i obelezava. Tata i mama su u nasoj kuci spremili sve kao i obicno, samo u mnogo manjem obimu. Brat je sa porodicom otisao u Crkvu i na rucak, a onda na posao, svedjani i onako ne znaju sta je to Slava. Sestri ce doci par prijatelja, cisto da obelezi, a ja sam juce ceo dan mesila kolace ("cak" dve vrste, malo li je) pa sam danas pocastila kolege sa posla, a popodne ce mi doci par ljudi kuci. Umesto danas, uzela sam juce slobodan dan, jer bi kuci verovatno bila tuzna sto nisam sa svojom porodicom, bas kao nekad kad smo bili mali.

U jednom dahu

— Autor snjezana @ 01:41
Hodam polako ulicom, zastajuci ispred svakog izloga. Okrecem se oko sebe, iz straha ili zelje da me neko prati. Ni sama nisam sigurna kuda me ovo vodi, ali znam da moram nastaviti dalje. Ni po cenu sopstvenog bitka ne smem zastati, ni za tren ne smem odustati. Pokunjene glave, ili visoko dignutog cela, pokusavam da napravim uspeh od sopstvene senke.
 
Okrenuo si se oko svoje ose. Mislis da cu tu se ponovo vratiti u zagrljaj iz kog nisi nikada ni trebao da me pustis. Onoga trenutka kada je tvoj stisak popustio, shvatila sam koliko je ubitacna njegova snaga. Koliko sam se gusila i ostajala bez daha. Ne, nije to bila greska, bilo je izbavljenje ili cak otreznjenje iz sopstvene tuposti. Mislio si da si pobednik, vladar univerzuma. Gresis, ti si samo jedna stanica na ovom putu koji sam morala proci. Ne, nemoj pokusavati da dozoves moje ime kroz maglu. Nisam tu, ne vidis me, jer vise ne postojim, otisla sam iz tvog sveta. Ko zna, mozda se jednom opet sretnemo, ali tad cu grabljivica biti ja, a ti samo zrtveno jagnje na mom zrtveniku...

Zivot i borba sa njim...

— Autor snjezana @ 00:44

Nije mi jasno kako neki ljudi mogu biti potpuno bez ambicija. Do mora im je svejedno da li imaju para ili nemaju, da li ce ih zaraditi ili nece, sa kim i gde zive, ko ce im udeliti ili nece (za osnovne stvari)...

Prosto me ljuti kad vidim takve ljude, a posebno ako su ti ljudi duze ili krace deo mog zivota. Jednom mi je veoma vazna osoba u mom zivotu rekla kako je navikla da nema. Ej, kako se neko moze navici da nema? Na to se covek ne sme navici. Mozes se naviknuti na klimu ili hranu, ili nove cipele koje ti se posebno i ne dopadaju, ali na to da nemas, ne smes nikako. Naravno teska su vremena, ali treba bas zato imati ambicije da se prevazidju ili se potpuno skloniti u neku zabit i ziveti asketskim zivotom, ali nikako ne smes sedeti i cekati ko ce ti udeliti ili da ti padne sa neba.

Pored toga, moras imati bar neke ambicije u zivotu. Ako se oko necega ne trudis, onda ti do toga nije ni stalo, ili si previse lenj i samoziv, pa ti je tvoj komoditet na prvom mestu. To je posebno vazno kada su u pitanju medjuljudski i ljubavni odnosi. Vec neko vreme sam u recimo nekoj vezi sa deckom koji je iz druge vrste onih mojih svrstanih muskaraca u blogu o njima. Zvala sam ga da dodje sinoc za docek kod mene, gde se okupilo nas par. Rekao je kako ce mozda sa drustvom na trg. Nisam htela da insistiram. Mislila sam, ako mu je vaznije da bude sa njima onda necu da ga molim, a sa druge strane i ja cu se malo opustiti sa mojim drustvom. Culi smo se tokom veceri preko Skype-a i kaze mi kako je previse umoran i ne ide mu se vani.Opet mu ponudim da dodje, da nam je lepo, i opet je odbio. Prosla ponoc, mislim nazvace me, javiti se naSkype-u ali nista. Pozovem ga, ne javlja se. Cujemo se preko neta i kao nije cuo telefon. Ok, ali opet je cekao ja da se javim. Znaci, nije i osetio potrebu da mi cestita. Pomislila sam, doci ce danas ali ceo dan ga nije bilo. Culi smo se opet na netu, covek kaze slusa muziku. I tako ja sve kuliram i skupljam u sebi. Veceras mu sve to lepo na kulturan nacin saspem u lice, kazem mu kako nema ambicija jer zivi kako zivi, kako mu ocigledno nije stalo do mene, i da li u opste misli doci da mi cestita Novu godinu. Rekoh mu i da me se na kraju sve to ne tice, neka zivi kako mu odgovara, ali da onda nema mesta za mene u njegovom zivotu, da zelim stvarati porodicu sa onim ko se zeli boriti kroz zivot, a da ga ne moram ja podsecati na sve. I on meni na sve, "Pa sto me napadas?"!

Sada se ja pitam, da li ja stvarno previse trazim, da li sam luda ili je nesto trece u pitanju?!


Powered by blog.rs