Razmisljanja na razglas

Zivot i borba sa njim...

— Autor snjezana @ 00:44

Nije mi jasno kako neki ljudi mogu biti potpuno bez ambicija. Do mora im je svejedno da li imaju para ili nemaju, da li ce ih zaraditi ili nece, sa kim i gde zive, ko ce im udeliti ili nece (za osnovne stvari)...

Prosto me ljuti kad vidim takve ljude, a posebno ako su ti ljudi duze ili krace deo mog zivota. Jednom mi je veoma vazna osoba u mom zivotu rekla kako je navikla da nema. Ej, kako se neko moze navici da nema? Na to se covek ne sme navici. Mozes se naviknuti na klimu ili hranu, ili nove cipele koje ti se posebno i ne dopadaju, ali na to da nemas, ne smes nikako. Naravno teska su vremena, ali treba bas zato imati ambicije da se prevazidju ili se potpuno skloniti u neku zabit i ziveti asketskim zivotom, ali nikako ne smes sedeti i cekati ko ce ti udeliti ili da ti padne sa neba.

Pored toga, moras imati bar neke ambicije u zivotu. Ako se oko necega ne trudis, onda ti do toga nije ni stalo, ili si previse lenj i samoziv, pa ti je tvoj komoditet na prvom mestu. To je posebno vazno kada su u pitanju medjuljudski i ljubavni odnosi. Vec neko vreme sam u recimo nekoj vezi sa deckom koji je iz druge vrste onih mojih svrstanih muskaraca u blogu o njima. Zvala sam ga da dodje sinoc za docek kod mene, gde se okupilo nas par. Rekao je kako ce mozda sa drustvom na trg. Nisam htela da insistiram. Mislila sam, ako mu je vaznije da bude sa njima onda necu da ga molim, a sa druge strane i ja cu se malo opustiti sa mojim drustvom. Culi smo se tokom veceri preko Skype-a i kaze mi kako je previse umoran i ne ide mu se vani.Opet mu ponudim da dodje, da nam je lepo, i opet je odbio. Prosla ponoc, mislim nazvace me, javiti se naSkype-u ali nista. Pozovem ga, ne javlja se. Cujemo se preko neta i kao nije cuo telefon. Ok, ali opet je cekao ja da se javim. Znaci, nije i osetio potrebu da mi cestita. Pomislila sam, doci ce danas ali ceo dan ga nije bilo. Culi smo se opet na netu, covek kaze slusa muziku. I tako ja sve kuliram i skupljam u sebi. Veceras mu sve to lepo na kulturan nacin saspem u lice, kazem mu kako nema ambicija jer zivi kako zivi, kako mu ocigledno nije stalo do mene, i da li u opste misli doci da mi cestita Novu godinu. Rekoh mu i da me se na kraju sve to ne tice, neka zivi kako mu odgovara, ali da onda nema mesta za mene u njegovom zivotu, da zelim stvarati porodicu sa onim ko se zeli boriti kroz zivot, a da ga ne moram ja podsecati na sve. I on meni na sve, "Pa sto me napadas?"!

Sada se ja pitam, da li ja stvarno previse trazim, da li sam luda ili je nesto trece u pitanju?!


Powered by blog.rs