Jos uvek nisam osetila radost majcinstva, i ko zna da li cu ikada, ali zato imam moju majku koja ceo svoj zivot pokusava, na njoj svojstven nacin, da svojoj deci, a ima nas troje, pruzi sve sto jedna majka moze. Naravno, nije ni ona savrsena, ali nismo ni mi, znam da sam se hiljadu puta ogresila o nju, medjutim, u svoj toj nasoj nesavrsenosti moja majka i ja se odlicno uklapamo. I dan danas, iako sam formirana licnost i potpuno samostalna, prija mi majcina paznja. Sticajem nekih okolnosti, moja majka trenutno boravi kod mene. Tu je vec neko vreme i zaista mi prija. Lepo je kad ujutru ima ko da te probudi za posao, spremi ti kafu i dorucak i isprati te, a navece te doceka skuvano, oprano i sredjeno.
Nas dve smo obe jake licnosti, i zahvaljujuci tome smo i uspele da idemo kroz zivot i savladamo toliko nedaca koje nam je pruzio, ali zbog tih nasih snaznih energija po nekad dodjemo i u sukob. Meni najvise smeta sto nemam jednu sobu vise, jer ona legne ranije i onda joj sve smeta, a ja opet ne mogu tako rano leci, a ne mogu ni sedeti u mraku. Malo mi je i bezveze sto ne mogu dovesti po nekad "drustvo" ali mi nije zao zbog toga. Majka uvek ima prednost.
Njoj opet smeta sto, kad ona legne, suskam i kuckam po lap-topu ili bi da nesto gledam na TV-u. Ipak, ako uzmemo u obzir da su to tek sitnice, mogu reci da imamo sjajan odnos majke i cerke. Istina, o nekim stvarima cutimo, ne doticemo se nekih tema, ali na kraju, ona mi je (samo) majka a ne drugarica.
Kroz ceo moj zivot mi je bila najveca podrska, iako dobar deo mog odrastanja nismo provele zajedno. Kao sto sam pominjala, skolovala sam se po bivsim Republikama, daleko od porodice, ali se ona trudila da svaki vikend koji je mogla provedemo zajedno, a cesto su dolazili i otac, sestra i brat sa njom ili pojedinacno. Kad me je nesto bolelo, bilo mi je dovoljno da me ona pogleda onako smireno, iako znam da su u njoj bile bure, i vec bi mi bilo lakse. Znala sam da nije nista strasno i da ce proci, jer mama je bila tu.
Naravno, uvek je tu i za mog tatu (kao i on za nju), za moju sestru i brata. Mozda najmanje misli na sebe i zato je meni ogromno zadovoljstvo kad mogu necim da joj uzvratim. Volim svim dragim ljudima da izmamim osmeh i srecu na lice nekom paznjom, ali cini mi se, nikom kao njoj.
Sve ovo pisem iz razloga sto sam joj sinoc ucinila, za mene sitnicu, za nju ogromnu stvar. Moj brat zivi u inostranstvu, i kao svaka majka, ona se brine i drago joj je kad ga cuje. Hvala Bogu i onom ko izmisli modernu tehnologiju i programe, pa izmisli i Skype. Stoga sam ja mojom majci sinoc otvorila e-mail i kreirala Skype nalog, ubacila joj neke kontakte, i sad je srecna kao dete. Naravno poducila sam je i kako da koristi osnovne stvari. Jeste da me po ceo dan zapitkuje i zove dok sam na poslu "kako ovo, kako ono...?" ali meni to ne smeta i sa zadovoljstvom joj objasnim ono sto mogu preko telefona.
Verujte srce mi je puno. Radost darivanja je veca od radosti primanja.
