Razmisljanja na razglas

Duh praznika

— Autor snjezana @ 19:33
Ovih dana u mene se polako usunjao, neprimetno me probudio, i stavio osmeh na lice Duh praznika. Svud oko mene svetle lampioni, sareni se svet i vrti kao karusel. Setam gradom kao opijena i posmatram uzurbane ljude kako zeljni dobrog raspolozenja hrle da sto pre zagrle praznike. Veseli izlozi, ulice i trgovi, pod teretom ukrasa pokazuju svoju vedriju stranu. Kupuju se pokloni, ukrasi za jelke, svi nesto traze, a verovatno ni sami nisu svesni koliko se odaju osmesima i caklenim ocima. Tako sam i ja, u ono malo slobodnog vremena, zalutala u odaje kupovine. Trazeci igracke za malenu kumicu, koje cu u ime Deda Mraza da joj urucim za Novu Godinu, usla sam u prodavnicu trazeci ono sto ona voli. Potrazih i vrh za jelku, koji nemam vec dugo. Medjutim, moju paznju su privukla tri mala crrvena zvoncica, koji kao da su samo mene cekali na vrhu police. Zapakovani u providnu plasticnu kutiju, tihim glasom su me zvali. Na vrhu svakog zvoncica je maleni crveni cvet i zlatne trakice koje sluze za kacenje na jelku. Obuzelo me je odusevljenje i rekoh "moji su"! Osetila sam srecu, bas kao kakva klinka koja ugleda ispod jelke poklon na novogodisnje jutro, i pomisli kako je Deda Mraz vredno jezdio nebom tu noc i posetio njen dom.
 
Ceo dan sam ih pokazivala okolo i hvalila se. U drugoj prodavnici sam nasla i dugo trazeni vrh kao i jos neke sitnice, ali tri mala zvoncica su ipak ostali hit dana. Jos mi samo ostaje da ovog vikenda uredim policu i na nju postavim ukrasenu jelku. Mozda sacekam i tatu da dodje pocetkom nedelje, pa da kao nekada, nas dvoje obavimo taj vazan zadatak. Ipak, toliko sam nestrpljiva da izvadim zvoncice iz njihove kutije i postavim na pocasna mesta, da sumnjam da cu moci da cekam jos koji dan.

Powered by blog.rs