Razmisljanja na razglas

Za srecu je potrebno tako malo

— Autor snjezana @ 22:17
Danas sam jako raspolozena. Desavaju mi se stvari koje me ispunjavaju. Ne, nisam zaljubljena, jednostavno, volim kad mi se odredjene kockice sloze. Nije cak u pitanju ni krupna stvar, prosto jedno malo zadovoljstvo, koje meni znaci puno. Skoro sam konkurisala za neku obuku, primljena sam, i danas je pocelo sve to. Rekli su mi cak da je jedini problem bio sto su, kada su primili moju aplikaciju, razmisljali da li da me prime jer sam i previse kvalifikovana. Ipak, ja smatram da znanja nije nikada puno, i da svaka nova rec moze da znaci mnogo. 
 
Ja sam inace od onih ljudi koje usrecuju sitna zadovoljstva. Smatram da, ako cekamo neku veliku srecu, nikada necemo biti zaista srecni.
 
Za srecu je stvarno potrebno tako malo, a znaci i te koliko puno...

"Kakvu poruku salje TV program domacih televizija".

— Autor snjezana @ 09:36

Jedna od meni najiritantnijih tema za pisanje je, diskusija na temu "Kakvu poruku salje TV program domacih televizija - sex, sexizam i intelektualna masturbacija".

Kada vidim koje drustvene vrednosti i koje moralne nule iskacu sa nasih malih ekrana, dodje mi da ne palim televizor sem u vreme vremenske prognoze. Naravno, ni pisani mediji ne zaostaju za programima sa malih ekrana. Citam jutros kako su nam trenutno medju najpopularnijim TV voditeljima Ivan Ivanovic i Ognjen Amidzic i njihove emisije. Na moju veliku zalost, to je i istina. Dva nepotpuno skolovana lika sa jos manje edukativnim i moralno vrednosnim izjavama paradiraju kao heroji sarenim slikama, sa publikom placenom da im kao ovce na znak iz rezije aplaudiraju ili se usiljeno smeju. Pokusala sam da ih slusam, nije da nisam, ali verujte ne mogu, ma ne mogu da mi plate.Ivan Ivanovic je toliko prosvecen da u sred sportskog prenosa u intervjuju sa Novakom Djokovicem izjavi da su njegove kolege budale. Toliko je human da se nije udostojio ni javiti da nece doci, iako je obecao, na proslavu Svetskog dana osoba sa hendikepom da vodi program, dok se njegov kolega Amidzic javno izruguje osobama ometenim u razvoju.

Pored dve pomenute persone, pokusala sam da analiziram ostatak ponudjenog sadrzaja. Od TV reklama, do ozbiljnih emisija, nisam nasla ni originalnost, ni inovativnost, ni edukativnost, a sto je najgore, uglavnom se nudi sex, grudi "na izvolite" i poruku - Zene su samo seksualni objekat, predmet koji govori. Izuzetak su kao sto rekoh vremenska prognoza i "TV Slagalica". Cak i Loto vodi utegnuta i sljastece obucena manekenka, koverte obicno donose polu-gole devojke, retko kad su zene predstavljene za vise od nivoa izloga. O ruzicastoj televiziji necu ni da pricam, nju sam odavno prestala da gledam.

Novitet su turske serije koje mozda iskacu iz dosadasnjih sablona, bar na prvi pogled, ali ako malo dublje razmislite, sem turskih imena tesko da se sta razlikuje od ponudjenih latino sitkoma. 

Od nedavno imam i kablovsku televiziju pa imam nesto veci izbor kanala, ali vrlo malo i intelektualno drugacijeg programa. Sve se svodi na " 'leba i igara".


Po nekad

— Autor snjezana @ 19:12

Po nekad nije dovoljna rec. Cak ni dodir ili nezan sapat. Po nekad je potreban samo pogled, samo znak da nisi sam. Po nekad kisne kapi dobuju u nasim glavama, i kao bubnjevi rata na uzbunu zovu. Po nekad mirno more nasim mislima plovi, tek bonaca po nekad javi se...


Obecane slike sa koncerta Miroslava Ilica

— Autor snjezana @ 14:09

 

 

 


Fantasticno!

— Autor snjezana @ 23:16
Iako to nije muzika koju ja najradje slusam, bila sam veceras sa mamom u drustvu na koncertu Miroslava Ilica. U prepunom Sava Centru, bilo je veselo od prve do poslednje pesme. Skoro pa na prve taktove su svi poustajali i poceli sa aplauzom u ritmu pesama, igrom i pevanjem. Kako rece Miroslav, otvara konkurs za najbolju publiku ali njegova je vec pobedila :)
 
Iako nisam znala bas sve pesme, djuskala sam i ja i pevala. Do duse iz zadnjeg reda nisam ovako malecka videla bas sve, ali za dobru atmosferu nije ni bilo potrebno. Pored nas su stajali jos neki ljudi sa kojima smo se svo vreme salili i igrali. Sutra stavljam i koju fotku, sada sam preumorna za to.


Kolorit

— Autor snjezana @ 16:08

Zivot se sastoji od mnostva sarenih papirica, samo treba znati odabrati kombinaciju koja se uklapa...

 

 


Kultura Internet komunikacije

— Autor snjezana @ 09:13

Jutros u prevozu do posla sam razmisljala o cemu da vam pisem, ali cim sam dosla na posao tema mi se sama nametnula. Skoro redovno, kad dodjem na posao, upalim kompjuter, i ako nema nesto izuzetno hitno da odradim, prvo otvorim mailove, novine, blogove, forume, dating sajtove ili sta mi je vec aktuelno u datom momentu.

Tako sam i ovog jutra otvorila mail, vesti, blog i dating sajt na kojem se trenutno dopisujem sa par ljudi. U inboxu dve poruke. Otvorim prvu i ne mogu da verujem. Nicim izazvan, potpuno nepoznat muskarac mi je uputio salvu ruznih reci kritikujuci moj izgled. Pominjao je nesto i svoju majku, vanzemaljce i sta sve ne. Prosto nisam mogla da verujem da neko ko navodi da ima 41 godinu moze da se ponasa toliko nezrelo i nekulturno i to sa potpuno nepoznatom osobom. Ako mu se moj profil bas toliko nije dopao, mogao je jednostavno da preskoci i ide dalje. Ne, on je morao i da me posteno izvredja.

Naravno, njegove reci me nisu povredile, ali sam ostala sokirana. Odgovorila sam mu samo da se zapita da li je on sad stvarno ispao veci frajer, i da upita tu istu majku sto ga nije vaspitala kako se komunicira sa zenama. Rekla sam mu i da sve to vise govori o njegovim frustracijama nego o meni i mom izgledu.

Na tom istom sajtu sam dobila i mnogo lepih reci na racun tih istih slika, a bilo je i jos dva tri jadnika koji su postupili slicno ovom. 

Pitam se, da li bi taj isti zestoki baja bio u stanju da pridje nekoj zeni na ulici i iz cista mira pocne da je vredja? Da li se ljudi na internetu, misleci da se skrivaju iza masine, ponasaju sa manje inhibicija nego sto to rade u direktnoj komunikaciji. Da li tu pokazuju sebe u dubljem svetlu nego kada pricaju sa nekim oci u oci? Da li imaju dvostruke arsine kulture ponasanja i komuniciranja?


Majka

— Autor snjezana @ 10:38
Jos uvek nisam osetila radost majcinstva, i ko zna da li cu ikada, ali zato imam moju majku koja ceo svoj zivot pokusava, na njoj svojstven nacin, da svojoj deci, a ima nas troje, pruzi sve sto jedna majka moze. Naravno, nije ni ona savrsena, ali nismo ni mi, znam da sam se hiljadu puta ogresila o nju, medjutim, u svoj toj nasoj nesavrsenosti moja majka i ja se odlicno uklapamo. I dan danas, iako sam formirana licnost i potpuno samostalna, prija mi majcina paznja. Sticajem nekih okolnosti, moja majka trenutno boravi kod mene. Tu je vec neko vreme i zaista mi prija. Lepo je kad ujutru ima ko da te probudi za posao, spremi ti kafu i dorucak i isprati te, a navece te doceka skuvano, oprano i sredjeno.
 
Nas dve smo obe jake licnosti, i zahvaljujuci tome smo i uspele da idemo kroz zivot i savladamo toliko nedaca koje nam je pruzio, ali zbog tih nasih snaznih energija po nekad dodjemo i u sukob. Meni najvise smeta sto nemam jednu sobu vise, jer ona legne ranije i onda joj sve smeta, a ja opet ne mogu tako rano leci, a ne mogu ni sedeti u mraku. Malo mi je i bezveze sto ne mogu dovesti po nekad "drustvo" ali mi nije zao zbog toga. Majka uvek ima prednost.
 
Njoj opet smeta sto, kad ona legne, suskam i kuckam po lap-topu ili bi da nesto gledam na TV-u. Ipak, ako uzmemo u obzir da su to tek sitnice, mogu reci da imamo sjajan odnos majke i cerke. Istina, o nekim stvarima cutimo, ne doticemo se nekih tema, ali na kraju, ona mi je (samo) majka a ne drugarica.
 
Kroz ceo moj zivot mi je bila najveca podrska, iako dobar deo mog odrastanja nismo provele zajedno. Kao sto sam pominjala, skolovala sam se po bivsim Republikama, daleko od porodice, ali se ona trudila da svaki vikend koji je mogla provedemo zajedno, a cesto su dolazili i otac, sestra i brat sa njom ili pojedinacno. Kad me je nesto bolelo, bilo mi je dovoljno da me ona pogleda onako smireno, iako znam da su u njoj bile bure, i vec bi mi bilo lakse. Znala sam da nije nista strasno i da ce proci, jer mama je bila tu.
 
Naravno, uvek je tu i za mog tatu (kao i on za nju), za moju sestru i brata. Mozda najmanje misli na sebe i zato je meni ogromno zadovoljstvo kad mogu necim da joj uzvratim. Volim svim dragim ljudima da izmamim osmeh i srecu na lice nekom paznjom, ali cini mi se, nikom kao njoj.
 
Sve ovo pisem iz razloga sto sam joj sinoc ucinila, za mene sitnicu, za nju ogromnu stvar. Moj brat zivi u inostranstvu, i kao svaka majka, ona se brine i drago joj je kad ga cuje. Hvala Bogu i onom ko izmisli modernu tehnologiju i programe, pa izmisli i Skype. Stoga sam ja mojom majci sinoc otvorila e-mail i kreirala Skype nalog, ubacila joj neke kontakte, i sad je srecna kao dete. Naravno poducila sam je i kako da koristi osnovne stvari. Jeste da me po ceo dan zapitkuje i zove dok sam na poslu "kako ovo, kako ono...?" ali meni to ne smeta i sa zadovoljstvom joj objasnim ono sto mogu preko telefona. 
 
Verujte srce mi je puno. Radost darivanja je veca od radosti primanja.

Neka moja razmisljanja na temu Religije

— Autor snjezana @ 14:05

U mojoj porodici se uvek odrzavalo postovanje prema religiji i tradiciji. Svi smo krsteni, slavila se i slavi Slava oduvek, kao i Bozic, Uskrs i ostali praznici, ne radimo nista posebno nedeljom i praznicima, povremeno odemo u Crkvu, zapalimo svece, neko posti neko ne... Medjutim, sve moje religijsko uverenje nije islo dalje od toga. Verujem u nesto sto zovemo Bog, ali ne znam da li je to On, Ona ili Ono. Ne znam kako je nastao Univerzum, mozda je to bio veliki prasak, mozda se neko "igrao" ali verujem da covek nije nastao od Adama i Eve, iako ne verujem slepo ni u Darvinovu teoriju. Verujem u dobro, u pozitivne misli, u iskrena osecanja i reci.

Uopste, sve u mom zivotu mora da ima neku logiku. Ne znam da citam izmedju redova i nikada ne govorim na taj nacin. Ko god me poznaje zna da sam direktna i otvorena, ili jednostavno precutim ako ne zelim nesto da kazem. Zato nisam nikada prihvatala odgovor "Eto to je tako, zato sto je to tako" a cega u religijskim objasnjenjima ima na svakom koraku. Na primer, iako postujem pravilo da zene ne mogu uci iza oltara (valjda mi se to nekako vaspitanjem nametnulo) nikada mi nece biti jasno iz kog je to razloga i ko je to propisao.

Ako je Filozofija naucna disciplina, onda je Religija jedna grana te naucne discipline, za koju mi se sve vise cini da su je krojili vladari kroz istoriju. Naime, razmisljajuci na ovu temu, shvatila sam da su vladari uvek ostajali vladari ma koju religiju da su prihvatili. Cini mi se da su i rimski imperatori prihvatili Hriscanstvo, ne iz razloga sto su odjednom shvatili da je to jedina prava religija, vec zato sto su shvatili da im ono ugrozava opstanak na celu velikog casrtva. Videli su da religija uliva odredjeno strahopostovanje, da su ljudi pokorniji sto su veci vernici, i prihvatili religiju kao svoj instrument. Postali su Primusi na celu drzave i date religije. S druge strane, ni danas nije oslabila veza religije i drzave. U Crkvi cete cesto cuti svestenike kako pozivaju (u ime religije) da se podrzi odredjen vladar ili politicar, odredjena drzavna politika i slicno. Opet, drzavnici cesto prisustvuju velikim crkvenim desavanjima i to u prvim redovima, da ih dobro uslikaju.

Skolovala sam se, sticajem nekih okolnosti, o kojima cu da vam pisem drugom prilikom, u dve trecine bivse Jugoslavije. Medju mojim skolskim drugovima je bilo dece svih veroispovesti na ovim prostorima, cak i pripadnika nepriznatih Crkava. Nikada ih nisam gledala kroz to kom narodu pripadaju i koju veru ispovedaju. Smatram da su svi ljudi na planeti jednaki bez obzira koju religiju ispovedali. Ljude delim samo na dobre ili lose, ili jos bolje receno, one sa kojima mogu (koje volim, simpatisem, cenim...) i one sa kojima ne mogu (ma ni pod tackom razno!).


Onakvi i ovakvi...muskarci

— Autor snjezana @ 21:43

Ceo dan me mori jedna vrlo vazna tema. Naime, priznacu vam, ne stidim se godina svojih, a za koji mesec punim 36, vec sam stigla u neko doba kada me vuku mirnije zivotne vode. Uzivala sam, zabavljala se, eksperimentisala, i sada bi jedno musko dovoljno zrelo da bar zna sta ne zeli, i po malo luckasto da me bas skroz ne umori, pa da me kada dodjemo navece u topli (iznajmljeni) kutak, taman on bio par kvadrata, kao ovaj gde sam sada, zagrli, pomazi, ispricamo se, a onda posle nek bude za sta vec budemo raspolozeni...

Medjutim, ono sto mene muci je sledece: u zadnjih par godina srecem uglavnom dve vrste muskaraca, a to su oni sto zele samo sex, dal jednom ili vise puta nije bitno, bitno je samo da ne ulazu emocije u tu vezu, i oni koji bi samo da se druze, kojima nije cak ni do sexa, a kamo li da pruze nesto vise. Ovi prvi te gledaju samo kao komad mesa na koji su spremni kidisati kao gladno kuce. Ovi drugi su obicno i oni koji kukaju kako im je tesko i gledaju kako da te iskoriste materijalno i psihicki. U svakom slucaju zajednicko im je to sto, kao paraziti cekaju da ti isisaju svu psihofizicku energiju, a onda predju na novu zrtvu.

Da ne bude zabune, ne generalizujem, ima i finih, normalnih muskaraca, ali su oni ili jako daleko ili su vec zauzeti.

Verovatno se pitate zasto me sad to toliko opseda. Pa, ovih dana sam u isto vreme okruzena sa po jednim primerkom iz obe vrste. Jedan ima na umu samo kako da me "povali" i kaze, "ne moze predugo da ceka" a drugi previse filozofira i, iako smo jednom cak i ljubav vodili (ako se to moze tako nazvati), on bi prvo 2-3 godine da se druzimo, upoznajemo, pa ako odlucimo da se vencamo, da upraznjavamo ono sto svi parovi rade. E pa izvinjavam se, toliko ja ne mogu cekati.

Zato sam dosla na jednu ideju. Odrzavacu ja jedno vreme obojicu, pa kad spojim vreme provedeno sa jednim i sa drugim, imacu jednu savrseno normalnu ljubavnu vezu.


Pocetak

— Autor snjezana @ 15:17

Kazu da je svaki pocetak tezak. Boga mi, meni se to i potvrdilo. Jedva uspeh da se prijavim posle registracije. Ipak, mislim da je vredelo. Imam iza sebe vec podosta blogerskog iskustva, ali sam pozelela nesto novo. Tako dodjoh i ovde trazeci po ovom nepreglednom univerzumu Interneta nesto sto ce zadovoljiti moj minimum kriterijuma da razmisljam na glas, ili kao sto i nazvah ovaj blog, da razmisljam na razglas.

Potrudicu se da u mojim pisanjima budem iskrena. Prvenstveno prema samoj sebi a onda i prema vama, mojim citaocima. Pozivam vas da kudite, hvalite, komentarisete... ma sve, samo nemojte da cutite. Nije bas ni cutanje uvek zlato, kako kaze stara izreka. Cesto dozivljavam cutanje kao ignorisanje, a za mene je ignorisanje vrlo uvredljivo. Nazovi me i "kozom" ali nemoj me ignorisati.

Nadam se da se necemo razocarati u mene i moja razmisljanja, a ako se to i desi, bar cemo opet svi zajedno da me upoznamo bolje. Verujem da se covek razvija i nadogradjuje dok god moze da razmislja, pa prema tome, vise ni samu sebe ne mogu iznenaditi :)

Jos jednom, dobrodosli u moja razmisljanja, sedite, sad cu ja...


«Prethodni   1 2

Powered by blog.rs